Još jedna zima "bez snega" - zašto?

Pored praznične atmosfere, prva i ključna asocijacija na zimske mesece jeste sneg. Međutim, deluje da će i ovo biti jedna od onih toplih zima “bez snega”, koje su na našim prostorima sve učestalije u protekloj deceniji.

Porast temperature, koji se beleži od početka industrijske revolucije, ima sve veći uticaj na obrasce i količinu snežnih padavina. Toplija klima za posledicu ima sve manje snega iz razloga što veća temperatura uzrokuje ređu pojavu snega, ali i njegovo kraće zadržavanje kada dođe do formiranja snežnog pokrivača.

Zimska sezona tokom 2020/2021 bila je treća najtoplija zima u Srbiji od 1951. godine.

Takođe, u celoj Srbiji zabeležen je manji broj dana sa snežnim pokrivačem u odnosu na prosečne vrednosti, dok je takođe u većem delu Srbije bilo između 12 i 20 dana manje sa snegom u odnosu na prosečnu vrednost.

Samim tim, potpuno prirodno se nameće sledeće pitanje - koji su uzroci ovog sve prisutnijeg klimatskog fenomena, ali i kakve su predikcije za naredni period?

ŠTA NAM BROJEVI GOVORE?

Na slici je prikazana je prosečna temperatura vazduha za zimske mesece (decembar-januar-februar) u Srbiji počevši od zime 1951/1952. Kao što se može videti. tokom poslednje decenije su samo tri zime imale prosečne temperature ispod nule: 2010/2011, 2011/2012 i 2016/2017.

Sa druge strane, vidimo da su u prošlosti zime sa prosečnim temperaturama ispod nule bile daleko učestalije.

izvor: E-OBS

Kao što se može videti. tokom poslednje decenije su samo tri zime imale prosečne temperature ispod nule.

Možemo očekivati da će porast zimskih temperatura i manji broj dana sa temperaturama

ispod nule usloviti i manje snežnih padavina i manji broj dana sa snežnim pokrivačem.

U periodu od poslednjih 10 zima posebno se izdvaja zima, 2019/2020, kada je snega na površini u Beogradu bilo samo tokom jednog dana, i to poslednjeg dana februara, odnosno poslednjeg dana meteorološke zime.

ULOGA SNEŽNOG POKRIVAČA

Snežni pokrivač igra značajnu ulogu u klimatskom sistemu. Sneg doprinosti

energetskoj ravnoteži Zemlje jer reflektuje oko 80 do 90% Sunčeve energije nazad u svemir i na taj način pomaže u regulisanju razmene toplote između Zemljine površine I atmosfere, a time hladi planetu.

Osim što utiče na hlađenje atmosfere, snežni pokrivač pomaže i u održavanju toplote tla, tako što zadržava toplotu u zemlji i sprečava isparavanje vlage sa zemlje u atmosferu. Na taj način, zemljište i organizmi koji u njemu žive mogu biti zaštićeni od temperaturnih amplituda vazduha iznad.

Formiranje i topljenje snežnog pokrivača takođe utiče i na godišnji hidrološki ciklus. Zimska akumulacija snega, kao i njegovo postepeno topljenje, jasno utiču na to koliko će vode i u kom periodu godine biti u rečnim koritima, ali i u površinskom sloju zemljišta.

Međutim, ovaj odnos je uzajaman. Dok snežni pokrivač utiče na klimu, promene klime takođe utiču na snežni pokrivač. Porast globalne temperature, kao posledica povećanja koncentracije gasova staklene bašte skraćuje trajanje snega na tlu. Ova povećanja temperature uslovila su i smanjenje snežnog i ledenog pokrivača čak i u mnogim oblastima Arktika tokom određenog dela godine.

PREDVIĐANJA ZA BUDUĆNOST

Iako svedočimo sve većem porastu temperature vazduha, ne treba zaboraviti da se i dalje mogu dogoditi epizode se mnogo snega i veoma hladnim vremenom

Kako se u budućnosti predviđa dalji porast temperature, za očekivati je i da će snega biti sve manje. Na osnovu pojedinih klimatskih predikcija, snežni pokrivač severne hemisfere nastaviće da se smanjuje, kao i dužina snežne sezone, a obim ovih promena zavisiće od uspešnosti da naše emisije gasova staklene bašte u budućnosti dovedomo na nulu.

Specifične regionalne studije ukazuju na značajno smanjenje snežne mase u Alpima, Pirinejima, Švajcarskoj, Norveškoj, turskim i balkanskim planinama. Ove promene mogu imati dramatične posledice jer otopljena voda doprinosi sa od 60 do 70% godišnjim rečnim tokovima.

Iako svedočimo sve većem porastu temperature vazduha, ne treba zaboraviti da se i dalje mogu dogoditi epizode se mnogo snega i veoma hladnim vremenom, kao što je u Srbiji bila zimska sezona 2011/2012. Naime, tokom zime 2012. godine u Srbiji zabeležen je veliki broj ledenih dana (maksimalna temperature ispod 0 °C) u kontinuitetu, niske minimalne i maksimalne temperature, kao i velike visine snežnog pokrivača.

izvor: eEkolist