Olimpijske igre u obruču klimatskih promena
Updated: Feb 24, 2022
Teško podnošljivi vremenski uslovi na 32. Olimpijskim igrama ne bi trebalo da nas iznenade. Tokijska medicinska asocijacija je izjavila za medije da se ozbiljno debatovalo o održavanju Igara u julu i avgustu, čak i pre pandemije Kovida-19.
Klimatske promene kao tema nisu izostale ni kada je reč o Olimpijskim igrama koje su održane tokom leta 2021. godine u Tokiju. Naime, zbog ekstremnih vremenskih prilika neretko se dešavalo da su se događanja odlagala, izmeštala i adaptirala vremenskim prilikama.
Međutim, već nakon prvog dobijenog meča na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, Novak Đoković, prvi reket sveta, za evropske medije je na sledeći način objasnio kako sportisti doživljavaju trenutne vremenske uslove u Tokiju:
Stalno ste dehidrirani, osećate težinu na svojim ramenima od velike toplote i velike vlažnosti vazduha. Ne osećate se svojim, osećate se sporo na svojim nogama. Ovo nije prvi put da doživljavamo teške uslove. Ipak, razgovarao sam sa nekoliko momaka u svlačionici i svi su rekli da je ovo nešto najteže što su iskusili, dan za danom.
Srpski teniser svakako nije jedini učesnik na Olimpijskim igrama koji je napomenuo vremenske uslove kao otežavajući faktor i istakao da teško podnosi toplotni talas koji pogađa Tokio. Svetlana Gamoboeva, ruska takmičarka u streličarstvu, onesvestila se tokom kvalifikacione runde takmičenja. Njen trener, Stanislav Popov, izjavio je za Reuters:
Ispostavilo se da nije mogla da izdrži ceo dan na ovoj vrućini. Prvi put se nešto ovakvo dogodilo. Trenirali smo u Vladivostoku, gde su vremenske prilike bile slične. Međutim, ovde je vlažnost vazduha odigrala značajnu ulogu.
Teško podnošljivi vremenski uslovi na 32. Olimpijskim igrama ne bi trebalo da nas iznenade. Tokijska medicinska asocijacija je izjavila za medije da se ozbiljno debatovalo o održavanju Igara u julu i avgustu, čak i pre pandemije Kovida-19.
TOKIO POD PRITISKOM KLIMATSKIM PROMENA
Posledice klimatskih promena ne mogu se osetiti svuda podjednako jer ni ne pogađaju jednakim intenzitetom sve delove sveta, ali sudeći po izveštaju Japanske meteorološke agencije, Japan, a naročito Tokio, zagreva se dosta brže i intenzivnije od ostatka planete.
Srednja godišnja temperature Tokija povećala se za 2,86 °C u odnosu na 1900. godinu, što je oko tri puta brže u odnosu na brzinu rasta srednje globalne temperature. Od devedesetih godina prošlog veka, stanovnici Tokija su iz godine u godinu sve češće doživljavaju dane kada temperatura vazduha prelazi 35°C.
Iako veliki broj različitih faktora može usloviti kako natprosečne temperature, tako i visoku vlažnost vazduha koja je neretko prati, smatra se da do pojave toplotnog tolasa sa kojim se Japan suočio u toku 2018. godine i odneo više od hiljadu života nije moglo doći bez globalnog zagrevanja koja je prouzrokovano antropogenom aktivnošću.
Promene u načinu korišćenju zemljišta i urbanizacija Tokija pojačavaju takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva, koji nastaje kada se prirodne površine bogate vegetacijom ili vodene površine u gradovima zamene asfaltom i betonom koji zadržavaju toplotu, te onemogućavajući gradu da se ohladi. Zahvaljujući ovom efektu, tokom noći se sa urbanih površina oslobađa toplota koja je bila zarobljena tokom celog dana, što bez ikakvih nedoumica predstavlja jedan od vodećih razloga zbog kojih dolazi do sve češćih natoprosečnih i nesnošljivih temperatura.
SPORTISTI U BORBI SA KLIMATSKIM PROMENAMA
Fizička aktivnost čoveka u hladnom i suvom okruženju, na oko 11°C, pokazala se kao najefikasnija, navodi se u istraživanju Rings of Fire koji se temeljno bavio upravo ovim problemom. Kako se temperatura i vlažnost vazduha povećavaju, tako se pogoršavaju kognitivne i fizičke sposobnosti sportista, do momenta u kome čak i njihovo zdravlje biva dovedeno u rizik. Pregrevanje može ugroziti mišiće i kardiovaskularni sistem, što se dovodi u vezu sa dehidratacijom, a ukoliko potraje, može eskalirati i toplotnim udarom.
Toplotni stres utiče i na raspoloženje, osećaj komfora, snagu i umor, dok reakcije tela, kao što je znojenje, mogu odvratiti pažnju i uticati na koncentraciju, a samim tim i na sveukupni performans sportista, što direktno uslovljava slabije rezultate.
Dodatna opasnost i faktor rizika jeste velika vlažnost vazduha pridružena visokim temperaturama, što su takmičari na Igrama upravo i iskusili. Kako vlažnost vazduha raste, tako se smanjuje i njegov kapacitet da primi nove količine vodene pare, a takvi uslovi otežavaju isparavanje znoja sa kože čoveka, prirodni proces termoregulacije kojim se telo hladi.
Parametar koji se koristi za procenu opasnosti udružene visoke temperature i vlažnosti vazduha jeste takozvana temperature mokrog termometra. Ovaj parametar koristili su i organizatori Igara, u cilju procene bezbednost vremenskih uslova. U slučaju da temperature vazduha pređe 32,2 °C, bila bi prekoračena i granica opasnosti za neke zahtevne sportove, kao što je, na primer, triatlon.
BUDUĆNOST OLIMPIJSKIH IGARA
Uticaj klimatskih promena i vremenskih ekstrema kao njenih posledica vidno se primećuje na ovim Olimpijskim igrama, pa su tako organizatori doneli odluku da, usled visoke temperature i vlažnosti vazduha u Tokiju, pomere maraton 800 kilometara severno od japanske prestonice, u grad Saporo, gde vladaju povoljniji vremenski uslovi.
Ukoliko emisija gasova staklene bašte nastavi da raste sadašnjim tempom, kao posledicu ćemo imati izraženije efekte globalnog zagrevanja koje se na ovaj način podstiče, pa u budućnosti možemo očekivati slične komplikacije u organizaciji Igara, ali i generalno sportskih događaja, dok će se klimatski ekstremi, poput toplotnih talasa, događati sve redovnije.
Pored toga što je u ovakvim uslovima ugroženo zdravlje takmičara, ali i sudija, radnika, volontera, publike i svih učesnika i organizatora, celokupno iskustvo sportskih događaja moglo bi da se promeni usled oslabljenog nastupa sportista.
Očekivanja svih onih koji u budućnosti budu bili uključeni u neke sportske događaje moraće da se prilagode ekstremnim uslovima, baš kao i sami organizatori sportskih dešavanja.
izvor: National Geographic
