Važno je - jer svi dišemo isti vazduh!
Updated: Feb 24, 2022
Beograd se najzad našao u društvu najvećih svetskih prestonica – međutim, ni ovog puta razlog nije pohvalan. Naime, u poslednjih godina dana srpska prestonica se neprestano nalazi na crnoj listi deset najzagađenijih gradova na svetu, a neretko ona nije jedini srpski grad u ovoj kategoriji.
Šta povezuje Mumbaj, Peking, Vroclav, Kalkutu, Karači sa Londonom, Zagrebom i Beogradom?
Srpska prestonica se najzad našla u društvu najvećih svetskih gradova – međutim, ni ovog puta razlog nije pohvalan. Naime, u poslednjih godina dana Beograd se neprestano nalazi na crnoj listi deset najzagađenijih gradova na svetu, a neretko on nije jedini srpski grad u ovoj kategoriji.
Čini se da nam nisu potrebne različite aplikacije za merenje kvaliteta vazduha koje bi nam ukazale na problem koji je postao svakodnevnica u poslednjih godinu dana – one samo potvrđuju naše strepnje. Ne morate imati respiratorne probleme ili sklonost ka reakcijama na prašinu i alergene da biste nakon dužeg boravka napolju osetili peckanje u nosu, očima, grlu, ustima ili kašalj već istog dana, što ukazuje na neminovnu alarmantnost situacije.
Od posledica zagađenosti vazduha svake godine u Srbiji strada oko 6600 ljudi dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umire ranije.
Od posledica zagađenosti vazduha svake godine u Srbiji strada oko 6600 ljudi dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umire ranije. Iako nam ovi podaci deluju kao isprazna statistika, sa ovakvim kvalitetom vazduha i konstantnom izloženošću riziku, svako od nas može biti jedan od tih ljudi.
PROBLEM KOJI SE STALNO GURA POD TEPIH
Iako napokon u poslednje dve godine ovaj problem dobija medijsku pažnju čime se podiže svest o njegovom značaju, činjenica je da je zastupljenost ove teme u javnosti i dalje nedovoljna, a pristup površan, naročito ako se uzme u obzir da je problem prisutan godinama unazad, potencijalne posledice fatalne, te se neprestano odaje utisak da se problem gura pod tepih.
S druge strane, ne vide se pomaci niti rad na prevenciji ili otklanjanju uzroka već se, naprotiv, čitav problem produbljuje otvaranjem fabrika i kompanija koje ni na koji način ne posluju „zeleno“ i ostavljaju neizbrisive posledice po prirodu. Kada su u pitanju ulaganja u životnu sredinu, ona ostaju samo mrtvo slovo na papiru budući da nema ni pomaka ni efekata ni u jednoj sferi.
ŠTA SU TO PM ČESTICE?
Kada se govori o merenju zagađenosti vazduha, termin PM čestica je nazobilazan. Ali šta one zapravo predstavljaju?
U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva - „sitna prašina". Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla. Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva. Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.
PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara - što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja. Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
Koncentracija ovih čestica varira u toku dana i zavisi od klimatskih uslova u određenim delovima zemlje i gradovima. Na zagađenje utiču niske temperature, visoki vazdušni pritisak i uspostavljanje temperaturne inverzije do koje dolazi kad sloj hladnog vazduha iznad zemlje ne dozvoljava zagrejanom i zagađenom vazduhu da ode u atmosferu.
KAKO SE MOŽEMO ZAŠTITI?
Postoji više sajtova na kojima ljudi mogu da prate zagađenost vazduha: u Beogradu sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beoeko, za područje Srbije sajt Agencije za zaštitu životne sredine i između ostalih Ajkjuer koji prikuplja podatke iz celog sveta.
Jako je važno istaći da vedro i sunčano vreme ne označava i da je vazduh bezbedan jer instrumenti mere prisustvo zagađujućih materije koje su golim okom nevidljive.
Na sajtu Beoeko se svakih sat vremena ažuriraju podaci i na osnovu njih se izračunava indeks kvaliteta vazduha. Ovakav princip predstavlja pojednostavljenje čitavog sistema i svako od nas može preko mobilnog telefona ili računara da proveri kakav je vazduh i u skladu s tim dobija kratke i jednostavne zdravstvene preporuke.
Na sajtu postoji pet kategorija zagađenosti vazduha - odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. Na taj način možemo svoje planirane aktivnosti uskladiti sa zagađenjem vazduha i tako zaštiti svoje zdravlje.
Nivo zagađenja vazduha u gradovima i opštinama u Srbiji moguće je proveriti i preko mobilne aplikacije AirCare. Aplikacija AirCare preuzima i prikazuje podatke sa više od 65 mernih stanica širom Srbije u cilju samostalne provere kvaliteta vazduha, informisanosti o ovoj izuzetno važnoj temi I zaštiti zdravlja.
Jako je važno istaći da vedro i sunčano vreme ne označava i da je vazduh bezbedan, a zagađenost neprisutna jer instrumenti mere prisustvo zagađujućih materije koje su golim okom nevidljive. Međutim, usled velikog nivoa zagađenosti vazduha neretko se ova opasnost može i jasno videti.
KAKO MOŽEMO REŠITI OVAJ PROBLEM?
Rešavanje ovakvog problema iziskuje velike novčane izdatke, ali će nas to ipak koštati puno manje od zdravstvenih problema i gubitaka ljudskih života.
Procenjuje se da samo u Beogradu oko 300.000 domaćinstava koristi kućna ložišta za grejanje. Kako nema opcije da se filter za prečišćavanje vazduha ugradi na tradicionalne oblike grejanja, nužno je koristiti alternativu i preći na druge nivoe zagrevanja.
Naravno, ključna u reševanju problema jeste inicijativa države da deluje na uzroke i poboljša kvalitet vazduha jer kada postoji politička volja to postoje prioritet, a zdravlje ljudi mora biti prioritet.
Iako je činjenica da nijedna država ne može preko noći da reši problem zagađenosti vazduha, potrebno je pokazati tendenciju, želju ali i konkretan rad u cilju rešavanje istog i poboljšanja situacije.
Kako je teško u kratkom roku rešiti ili iskoreniti ovaj problem, to znači da ćemo se još dugo boriti sa zagađenjem i njegovim posledicama – što deluje zastrašujuće. Zato moramo shvatiti važnost problema – jer svi dišemo isti vazduh!
izvor: BBC News
Comments