Sudar modne industrije sa životnom sredinom

Pred nama su svakodnevna sniženja i akcije povodom Crnog petka, novogodišnjih i božićnih praznika, ili brojnih rasprodaja. Međutim, ako se osvrnemo na uticaj modne industrije na društvo i planetu možda bi ipak trebalo da odolimo tom jeftinom džemperu iz Zare ili jakni na rasprodaji u H&M...

Danas kupujemo odeću više nego ikad pre, nosimo je kraće i kao posledicu stvaramo ogromne gomile tekstilnog otpada, čija je sudbina mahom već unapred poznata: završiće na deponijama ili biti spaljen oslobađajući toksične materije i gasove staklene bašte.

Svake godine se proizvede neverovatnih 100 milijardi komada odeće, što je 14 komada odeće za svakog čoveka na planeti. Modna industrija je već odavno postala sinonim za prekomernu potrošnju, ali i nekontrolisanu proizvodnju otpada, zagađenje životne sredine i eksploataciju radnika. Problemi modne industrije su mnogi, pa možda upravo zato javnost retko stigne do teme o njenom uticaju na životnu sredinu i klimatske promene.

Svake godine se proizvede neverovatnih 100 milijardi komada odeće, što je 14 komada odeće za svakog čoveka na planeti.

Međutim, nameće se pitanje na koji način modna industrija zapravo tako loše utiče na našu planetu?

PROCES PROIZVODNJE

Uticaj modne industrije na životnu sredinu započinje od prve karike u lancu snabdevanja. U cilju što jefitnije proizvodnje tekstila, industrija sve veći oslonav pronalazi u sintetičkim vlaknima, prvenstveno u poliesteru. Ovaj polimer, koji se takođe koristi i za proizvodnju plastične ambalaže, uglavnom se dobija kao produkt nafte i čini gotovo polovinu udela vlakana u tekstilnoj industriji.

Ukoliko se nastavi sadašnji trend upotrebe sintetičkih vlakana, procenjeno je da će se za manje od deceniju tri četvrtine tekstila proizvoditi iz fosilnih goriva. Poliester, deponovan u prirodi, usitnjava se i stvara mikroplastične čestice koje nisu biorazgradive i koje nastavljaju da kruže u prirodi, pa neretko utočište pronalaze i u živim organizmima.

Međutim, ako kao alternativu posmatramo organska vlakna, ni proizvodnja pamuka nije ništa manje opasna i štetna po prirodu, budući da njegova prerada podrazumeva velike količine toksične otpadne vode, a sa trenutnim tempom proizvodnje ne bi bio pouzdan oslonac za potrebe modne industrije.

TRANSPORT

Nakon što se početne sirovine konačno pretvore u tekstilni materijal, uz značajnu količinu potrošene energije, otpočinje njihov transport, koji neretko podrazumeva unakrsno putovanje na veliki broj destinicaja, a nekad i na različite kontinente.

Otprilike jedan kamion odeće se svake sekunde odlaže na deponije širom sveta.

Neretko se sirovi materijali transportuju od fabrika koja ih obrađuje i sklapa pojedine delove do onih koje finalizuju proizvod, odakle je naredna stanica butik gde će se odevni komad prodati – ali samo možda. Međutim, ako ne dođe do kupca, artikal nastavlja putovanje do nekog narednog odredišta.

Otprilike jedan kamion odeće se svake sekunde odlaže na deponije širom sveta. Veći deo ovog otpada će postepeno istruleti tokom stotina godina, oslobađajući mikrovlakna i toksične hemikalije u tlo i podzemne vode, i ispuštajući metan u atmosferu.

RECIKLAŽA NIJE ADEKVATNO REŠENJE

Prema pojedinim procenama, modna industrija čini oko 8 do 10 procenata ukupnih emisija gasova staklene bašte, i oko 20 procenata otpadnih voda. Uticaj modne industrije na životnu sredinu je veći od avio i pomorskog saobraćaja zajedno, ali regulative koje bi potencijalno umanjive ove negativne efekte gotovo da ni ne postoje. Ukoliko se rast modne industrije nastavi predviđenim trendom od preko 20 procenata na godišnjem nivou, nedvosmisleno su neophodna brza rešenja.

Neke modne kompanije kao što je H&M su već pokušale da umanje uticaj na životnu sredinu otkupom stare garderobe, ali se ubrzo pokazalo da recikliranje ne može da reši problem brze mode, niti da obuzda eksponencijalni rast upotrebe sintetičkih vlakana.

Uticaj modne industrije na životnu sredinu je veći od avio i pomorskog saobraćaja zajedno.

Trenutno se manje od 1 procenta stare odeće reciklira kako bi se proizvela nova, 13 procenata se prevede u druge materijale, dok materijal za reciklirani poliester uglavnom dolazi iz plastičnih flaša. Time se plastika samo odvodi iz ciklusa reciklaže i dovodi jedan korak od deponije, dok odeća koja se ne deponuje ide na spaljivanje.

Kako količina odeće koja postaje otpad konstantno raste, a njihova otkupnina opada, u nekim siromašnijim ruralnim sredinama zabeleženo je da ljudi koriste pakete polovne odeće kao gorivo za ogrev, što process spalivanja dovodi u područije naseljenih zona, a to dodatno može imati posledice po zdravlje stanovnika.

Ovo je samo još jedan u nizu alarmantnih podataka koji ukazuje da je hitno neophodno pronaći efikasna rešenja kako bi se modna industrija reorganizovala i postavila na kolosek proizvodnje koji bi bio adekvatan i održiv kompromis između modne industrije i životne sredine.

PRIMERI POZITIVNOG POSLOVANJA

Neke kompanije su već samoinicijativno preduzele prve korake i unele reforme u svoje poslovanje.

Brend ženske odeće House of Baukjen, na primer, dobio je nagradu UN za svoj cirkularni poslovni model. Njihova modna kuća postigla je karbonsku neutralnost u celom svom lancu snabdevanja, procesima proizvodnje i logistike. Formula ovakog uspeha nalazi uporište u pribavljanju svojih materijala od etičkih dobavljača, odlučujući se za uglavnom reciklabilne materijale i prirodna vlakna koja su obnovljiva.

Primer spore mode kao vid poslovanja primenila je Patagonija koja je efektivnom marketinškom kampanjom „Ne kupuj ovu jaknu” apelovala na svoje kupce da dva put razmisle pre kupovine i da se opredele za stvari koje bi im trajale. Kompanija je ostvarila rast prihoda nastavljajući da proizvodi odeću koja traje.

Tokom Crnog petka 2016. od prodaje sakupili su 10 miliona dolara, a sav prihod su donirali borbi protiv klimatskih promena. Zajedno sa brendovima Deciem, Freitag i Allbirds poslednjih godina redovno bojkotuju ovaj dan kojim se podstiče masovna kupovina.

POTENCIJALNO REŠENJE: ZAKONSKA REGULATIVA

Mnoge vodeće ličnosti iz industrije se slažu da je neophodno zakonski regulisati ovo pitanje da bi modni brendovi delovali odlučno i imali ikakav doprinos u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, jedna takva inicijativa je nedavno pala u vodu, kada je 2019. vlada Ujedinjenog Kraljevstva odbacila sve predloge o zabrani spaljivanja ili odlaganja neprodatih zaliha koje se mogu ponovo koristiti ili reciklirati.

Za efikasne promene ključno je razdvajanje modne industrije od fosilnih goriva i sigurnost da će industrija preći na odgovornu proizvodnju zasnovanu na upotrebi održivih vlakana, kao i proizvodnja odeće koja bi imala duži vek trajanja i više mogućnosti za recikliranje i odlaganje.

Ako bi ovakav zakon bio donet i ukoliko bi vlade širom sveta sledile njihov prime,r tekstilni sektor bi potencijalno morao biti prinuđen da se okrene sporijoj proizvodnji koja bi potpuno izmenila i navike potrošača, što bi kranje imalo pozitivnih efekta na klimatske promene i životnu sredinu.

izvor: Klima101.rs